VIŠE MOZGOVA JE BOLJE OD JEDNOG, SADA JE TO MOGUĆE SA MOŽDANIM MREŽAMA


12. јула 2015. Facebook Twitter LinkedIn Google+ Biologija


brainet

Znate kako kažu: „Dve glave su bolje od jedne, a tri su bolje nego dve.“ Ali sada, to je više nego idiomatski izraz. U novom izveštaju objavljenom u Nature, naučnici detaljišu kako su uspešno povezali mozgove više pacova i majmuna, stvarajući „organski računar“ ili „moždanu vezu“ (brainet) koji može da obavlja prilično neverovatne stvari. Kako je Miguel Nicolelis, vodeći autor studije, rekao za The Guardian, „U suštini, kreirali smo supermozak“, onaj koji je radio zajedno na pomeranju protetičke ruke, ili alternativno, vremenskoj prognozi.

Iako je tehnologija bila testirana jedino na majmunima i pacovima do sada, implikacije za ljudski um su istinski uzbudljive. U jednom eksperimentu, naučnici su povezali mozgove tri majmuna koji su bili smešteni u različitim prostorijama, i zadali su im da kontrolišu virtualnu ruku koju su posmatrali na ekranu. Njihovi mozgovi nisu bili povezani međusobno, nego na računar, i jedino pomoću zajedničkog razmišljanja su mogli uspešno da kreiraju pokret na ekranu. Nakon obavljanja ovog zadatka, tim je dodao još jedan izazov, omogućavajući svakom majmunu da kontroliše samo jednu dimenziju pokreta. I dalje, majmuni su bili u mogućnosti da zajednički razmišljaju.. Nicolelis je rekao: „Oni sinhronizuju svoje mozgove i postižu ispunjenje zadatka stvarajući supermozak – strukturu koja je kombinacija tri mozga.“

Doduše, u drugom eksperimentu, tim je povezao mogove međusobno, kao i na računar. Četiri pacova su bili umno povezani i nagrađeni kada god su postigli neku vrstu sinhronosti u njihovoj moždanoj aktivnosti. Nakon njihove 10. sesije treninga, pacovi su razmišljali kao jedan zadivljujućih 61% vremena. I kada su koristili moć sva četiri njihova mozga, pacovi su bili u mogućnosti da reše jednostavne vremenske probleme, kao to da li će ili neće padati kiša, sa mnogo višom stopom preciznosti nego što su bili u mogućnosti to da učine individualno.

Nicolelis kaže: „Ovo je prva demonstracija uzajamnog mozak-mašina interfejsa, paradigma koja je bila uspešno prevedena tokom proteklih decenija od studija o životinjama sve do kliničkih primena.“ Mnogo nalik na paralelnu obradu radova u računaru, brojni naučnici i akademici su osetili veliko uzbuđenje zbog bogatsva mogućnosti koje ova studija otvara, posebno kada je primenjena na ljudima. Andrea Stocco sa Vašington univerziteta u Sietlu, koji nije bio deo originalnog projekta, rekao je za New Scientist: „Jednom kada su mozgovi povezani, primene postaju samo pitanje toga šta su različite životinje u stanju da urade. Sve što bilo ko može verovatno da traži od majmuna je da kontroliše pokret, ali možemo očekivati mnogo više od ljudskih umova… Nekada je veoma teško sarađivati ukoliko ste matematičar i mislite na veoma kompleksne i apstraktne objekte. Ukoliko biste mogli sarađujući da rešite uobičajene probleme (koristeći moždan mrežu), bio bi to način da iskoristite veštine različitih individua za zajednički cilj.“

Pa ko zna, možda u ne-tako-dalekoj budućnosti, moći ćemo da podelimo klektivnu inteligenciju za rešavanje svetskih problema.

Komentara