VERNE SVOM IMENU, VAMPIRSKE LIGNJE DUGO ŽIVE


22. априла 2015. Facebook Twitter LinkedIn Google+ Biologija,Nauka


vempire squid

Zajedno sa neobičnim reproduktivnim ciklusom, lignje se ne pomeraju mnogo i uživaju niskokaloričnu ishranu.

vempire squid

 

Niko nikada nije video parenje ovih lignji u divljini. Ali novo istraživanje nagoveštava da stvorenja dubokog mora imaju reproduktivnu strategiju koja ih izdvaja od ostalih glavonožaca.

Dok većina ženki lignje i oktopoda ima samo jedan reproduktivni ciklus pre svoje smrti, vampriske lignje prolaze kroz desetine ovakvih ciklusa u toku svog života, otkrivaju naučnici.

Otkrivanje sugeriše da vampriske lignje mogu živeti nekoliko godina duže nego obalska lignja i oktopod.

Tokom parenja, mužjak lignje predaje ženki paket sperme, koji na neki način bude mobilisan jednom kada je ona spremna da otpusti svoja jaja, rekao je Henk-Jan Hoving iz GEOMAR Helmholtz centra za okeanska istraživanja Kiel u Nemačkoj. Naučnici ne znaju previše o tome kako se ovaj proces odvija kod vampirskih lignji iz razloga što njihov proces parenja nikada nije bio posmatran.

Kako bi naučili više o reproduktivnim navikama vrste, Hoving i njegove kolege gledali su u jajnike više od 40 primeraka vampriskih lignji koje su bile čuvane u teglama sa alkoholom od 1960ih i 1970ih u Santa Barbara Museum of Natural History.

Naučnici su pronašli dokaz da su mnoge ženke već bile iznedrile potomstvo, ali da su i dalje imale mogućnost da proizvode još jaja.

Najrazvijenija ženka u studiji – koja je težila samo 448g i merila 10cm dužine – otpustila je najmanje 3800 jaja pre svoje smrti, a još uvek je imala oko 6500 održivih nezrelih jajnih ćelija za buduće mrestove, otkrili su naučnici.

Ako je u proseku oko 100 jaja u jednom zahvatu, ova ženka je iznedrila najmanje 38 puta i bila spremna da iznedri još 65 puta. Prema ovih brojkama, naučnici misle da odraslo doba vampirske lignje traje osam godina, sa još dužim ukupnim životnim vekom. Većina lignji i oktopoda, međutim, iznedre samo jednom i ne žive duže od jedne ili dve godine.

„Ako žive zaista mnogo duže, onda je važno da se to zna,“ Hoving je rekao za LiveScience. „Starost i dugovečnost su veoma važni parametri za razumevanje funkcionisanja ekosistema.“

Višestruki reproduktivni ciklus bi mogao odgovarati sporom načinu života lignje, dodao je Hoving.

Naučno ime za vrstu Vampyroteuthis infernalis, prevodi se kao „Vampirska lignja iz Pakla,“ ali ponašanje životinje nije tako zastrašujuće.

Vampirske lignje kreću se u hladnjikavim, dubokim vodama sa niskom koncentracijom kiseonika i do 3000 metara ispod površine. Imaju spor metabolizam i jedu niskokaloričnu hranu – uglavnom „morski sneg“, ili grudvice čestica, koji je potonuo.

„Sve je malo sporije, pa ovo ne dozvoljava vampirskim lignjama da ulože svu njihovu energiju u jedan, veliki reproduktivni događaj,“ rekao je Hoving.

Studija nije prva koja otkriva dokaze da glavonošci u dubokom moru mogu da žive mnogo duže nego obalske vrste. Prošle godine, naučnici su posmatrali oktopoda dubokog mora na obalama Kalifornije koja je čuvala svoja jaja rekordna 53 meseca, što je daleko duže nego što većina oktopoda živi.

Nova otkrića su objavljena 20.aprila u časopisu Current Biology.

Komentara