Šta i kako Američka agencija NSA špijunira ljude “Program”


27. јуна 2014. Facebook Twitter LinkedIn Google+ It,Zanimljivosti


program

Špijunski program „američke agencije za bezbednost NSA“ poznat u njihovim zvaničnim vladinim dokumentima kao „Predsednikov Nadzorni Program“ , („Program“), implementirao je bivši Predsednik Amerike George W. Bush ukratko nakon napada na Ameriku 11. Septembra 2001. godine. Vlada SAD-a i dalje smatra da je program zvanično klasifikovan ali su ogromne količine informacija bile objavljene od strane raznih insajdera, koje su kasnije priznali i vladini zvaničnici tokom saslušanja u Kongresu sa zvaničnim izjavama koje su prenešene u svim većim novinama u zemlji.

U nedelji posle 11. Septembra predsednik Bush je ovlastio agenciju za bezbednost NSA da suprotno zakonu i politici kojoj je do tada sprovodila sama agencija, sprovede niz nadzornih aktivnosti unutar Sjedinjenih Američkih Drzava. Kada je „Program“ po prvi put zvanično objavljen u New York Timesu 2005. godine predsednik Bush je priznao da se jedan mali aspekt „Programa“ bavi nadzorom komunikacija ljudi koji su povezani sa Al kaidom nad kojima NSA vrši monitoring i da se trenutno prati bez ikakvog upozorenja između 500 – 1000 ljudi.

Međutim ostali aspekti Programa nisu ciljali samo na praćenje pojedinaca nego na mnogo veći broj nedužnih Amerikanaca i drugih naroda.

Detalji o svakom pozivu ljudi koji se prate

Prvo, vlada Amerike je priznala da sve veće telekomunikacione kompanije širom Amerikom kao što su AT&T, MCI, i Sprint imaju “detalje o svim pozivima” svojih korisnika. Na osnovu istraživanja koje je sprovela novina USA Today ovi detalji o korisnicima sadrže imena, adrese i sve ostale lične podatke. Tako je vlada dobijala detaljne izveštaje o svim medjugradskim i medjudržavnim privatnim i poslovnim pozivima

Svako ko je upoznat sa onim što je objavio USA Today zna da je cilj agencije da naprave bazu podataka o svakom prekograničnom pozivu ikad napravljenom bez ikakvog znanja suda ili samih korisnika.

 

Pristupanje podacima o pozivu i internet konekciji u realnom vremenu

Drugo, istim telekomunikaciom kompanijama je agencija NSA dozvolila da instaliraju opremu za praćenje pod ključem u telekomunikacionim objektima širom Amerike. Ova oprema agenciji omogućava da prati veliki protok informacija čak i u internacionalnom saobraćaju u realnom vremenu oko 1.8 milijarde e-mailova dnevno, prema zvaničnom Washinton postu. NSA tako može da evidentira i analizira svaki protok tražeći sumnjivu ključnu reč, obrazac ili konekciju. I ponovo da ponovimo sve to bez ikakvog zvaničnog znanja federalnih sudova i zakona.

Tehnologija koja je sve ovo omogućila

Kako je vlada sve ovo izvela i kako ljudi znaju za to? U težnji da se istraže navodi NewYork Times –a i ostalih listova koji su pisali o ovoj temi jedan od insajdera koji je radio u velikoj telekomunikacionoj kompaniji AT&T, Mark Klein je opisao jednu od tajnih prostorija koje se drže pod ključem a nalazi se u AT&T Folsom Street upravi u San Francisku Kalifornija.

Radi tako što : kada god pošaljete mail ili na bilo koji drugi način koristite internet informacija odnosno podaci putuju od vašeg kompijutera preko optičkog kabla do telekomunikacionih kompanija odnosno provajdera do vašeg željenog primaoca. Da bi se neometano kontrolisalo ovakav način protoka podataka vlada Amerike je instalirala uređaj po svim većim kompanijama poznat kao “ optički razdelnik”. Koji radi tako što kopira sve podatke i detalje o pošiljaocu i primaocu pa jedan krak se šalje tamo gde je podatak i poslat a drugi ide direktno u vladu gde se pravi velika baza podataka o svakom korisnuiku interneta.

Klainovi dokumenti svedoče o jednom takvom uređaju koji je instaliran u njegovoj AT&T kompaniji u jednoj od prostorija koje se drže pod ključem. Jedan od takvih instaliranih uređaja je Narus Semantic Traffic Analyzer moćni uređaj koji služi za duboku analizu jako kompresovanih fajlova .Narus uređaj svakodnevno proširuje svoje kapacitete jedan od njih je u mogućnosti da analizira brzinom od 10 gigabitsa IP konekcija i 2.5 gigabitsa web protoka ili e –mailova u sekundi. Danas je to još veća brzina obrade protoka informacija.

U jednoj od tužbi koje su podnete protiv NSA, jedan od veterana koji je radio za njih William Binney svedoči o tome da je vlada do tada instalirala više od dvadesetak presretačkih centara širom Amerike. Takođe kaže da je vlada Amerike do tada skupila između 15 i 20 biliona transakcija do 2011 godine.

U Aprilu 2012, dugogodišnji član komisije za nacionalnu bezbednost James Bamford prijavio je da NSA troši 2 milijarde dolara godišnje za izgradnju centra za prikupljanje podataka u udaljenom delu Jute da bi smestili podatke koji su prikupljeni tokom prošle decenije. Kako je Bramford napisao tu će biti smešteni svi podaci o svim e-mailovima ,svim pozivima , svim Googlovim pretragama i o skoro svim digitalnim transakcijama koje su išle preko interneta.

Centar u Juti bi trebalo da bude operativan u septembru 2013 godine.

Komentara