PLUTON: NASA DAJE PRVI POGLED IZBLIZA NA NAJZANEMARENIJU „PLANETU“


14. јула 2015. Facebook Twitter LinkedIn Google+ Astronomija


Pluto

nasa-pluto-south-pole-970x647-cnasa-pluto-earth-new-horizon-970x647-cnasa-charon-new-horizon-970x647-cPluto images

Nakon puta od tri milijardi milja koji je trajao više od 9 godina, NASA-ina New horizons sonda konačno je stigla do Plutona, jedne od krajnjih objekata u našem Solarnom sistemu – fotografišući ono što je ostavilo naučnike širom otvorenih usta, i moguće menjajući sve što smo naučili iz naših udžbenika.

Svemirska letelica New Horizons bila je najbliža patuljastoj planeti nešto pre 8:00h (ET) u utorak ujutru, na šta su naučnici i istraživači vikali i navijali radosno u štabu. To je bio veoma velik i važan put. Nove fotografije i podaci koji su uzeti nisu stizali do 21:00h (ET), kada je NASA -ino očekivanje bilo da primi prenos sa New Horizons-a, a do tada je sonda već počela da šalje nazad slike Plutona i njegovog meseca, Charon, tokom svog finalnog prilaza. Fotografija napravljena 13.jula bila je najčistija slika Plutona koju je iko ikada video.

Sve do ovoga jutra, nikada nismo videli izbliza osobenosti te daleke ledene kugle – kratere i grebene, platoe i otvorene prostore. Da li postoje planine? Da li postoje zamrznuta mora? Bilo je teško reći. Bio je toliko mnogo udaljen. Razmislite: 3 milijarde milja.

Sada možemo videti veliku, svetlu osobenost na Plutonu neformalno nazvanu „srce“, koja meri približno 1.000 milja u prečniku, i obližnji tamniji ekvatorijalni i išaran teren. Većina unutrašnjosti srca deluje veoma bezizražajno – verovatno znak trenutnih geoloških procesa, kako kaže NASA. Naučnici znaju da frigidna regija oko Plutonovog južnog pola nije videla Sunce 20 godina – i neće narednih 80 – ali New Horizons je detektovao nešto što su mogući ledene kape koje čine zamrznuti molekularni azot.

pluto-explored-1500x1000Oduševljen sam ovim poslednjim dostignućem NASA-e, još jedan prvi koji demonstrira opet kako SAD predvodi svet u svemiru“, kaže John Holdren, asistent predsednika nauke i tehnologije i direktor kancelarije za naučnu i tehnološku politiku u Beloj kući. „New Horizons je poslednji u dugom nizu naučnih dostignuća u NASA-i… Kada New Horizons završava svoj prelet Plutona i nastavlja dublje u Kuiperov pojas, NASA-ino višestruko putovanje otkrića se nastavlja.“

Pluton je otkro Clyde Tombaugh pre 85 godina , koji je gledao putem teleskopa u najslabiju mrlju na samom kraju Solarnog sistema i shvatio da postoji više od mrlje na njegovom sočivu. Obližnje planete su mnogo više kodirane u našim umovima, i lakše je dopreti do njih – put do Marsa traje 9 meseci, na primer. Za prelet New Horizons-a preko patuljaste lanete i njegovih 5 poznatih meseca trebalo je svemirskoj stanici gotovo 10 godina. Lansiran je u janurau 2006. godine, i putovao je brzinom i do 36.373 mph. I, pre nego što je došao do Plutona, već odlazi, brzinom od 31.000 mph.

Nije sam tamo u tami na ivici našeg malog kvadranta svemira. Pluton živi u regionu našeg Solarnog sistema nazvanim Kuiperov pojas, spoljašnji region naseljen ledenim objekima sa rasponom veličina od stena do patuljastih planeta. Objekti Kupierovog pojasa, kao što je Pluton, čuvaju dokaze o ranom formiranju Solarnog sistema, NASA kaže.

Uprkos našem znanju o Plutonu, postoji mnogo toga što ne znamo. Zapravo, osnovna veličina planetoida (ili kako god želite da ga nazovete) bila je tema za debatu sve do nedavno.

Pluto ima 1.473 milja u prečniku, nešto veći nego mnoge prethodne procene. Slike stečene Long Range Reconnaissance Imager-om (LORRI) korišćene su za određivanje ove procene u danima koji su prethodili ovaj prelet. Ovaj rezultat potvrđuje ono na šta se već sumnjalo: Pluton je veći nego bilo koji od poznatih objekata u Solarnom sistemu izvan orbite Neptuna.

Da li će povratiti svoj status planete? Vreme će pokazati.

Komentara