PAPA FRANCIS PROVOCIRA AKCIJU DA SE OGRANIČE KLIMATSKE PROMENE


17. јуна 2015. Facebook Twitter LinkedIn Google+ Ekologija


pope Francis

Papa upozorava na „smrtne posledice“ usled neproveravanja otopljavanja.

pope Francis

Papa Francis tvrdi da će klimatske promene staviti neshvatljivo veliki teret na najsiromašnije ljude na svetu.

Klimatske promene su velika pretnja planeti, upozorava papa Francis u pocurelom draftu na veoma očekivanom svedočenju o okruženju. Ukoliko se ne proveravaju, globalno otopljavanje bi moglo dovesti do „nepredviđenog uništenja ekosistema, sa smrtnim posledicama za sve nas“, rekao je u dokumentu, koji je objavljen 15.juna u italijanskom časopisu L’Espresso.

Svedočenje pape na 192 strane, poznato kao enciklično, trebalo bi da bude zvanično izdato 18.juna. Naslovljeno Laudato Si („Hvaljeni budite“), namenjeno je i katolicima i nekatolicima podjednako. U njemu. Francis kritikuje političke vođe zbog  omašaja u borbi protiv klimatskih promena, tvrdeći da će „čovečanstvo postindustrijskog perioda možda biti upamćeno kao jedno od najneodgovornijih u istoriji“.

Iako on nije prvi papa koji razmatra svetske ekološke probleme, Francis to čini redovnije – i intenzivnije – nego nejgovi prethodnici. U january, rekao je da je čovečanstvo „ošamarilo prirodu“. I natempirao je svoju poslanicu kako bi podigao svest o klimatskim promenama pre nego što se nacije sastanu u decembru kako bi pregovarale o novim limitima emisija gasova staklene bašte. Francis će osvrnuti i na okruženje u govoru u Generalnoj skupštini UN-a u septembru.

Takvi potezi su povukli kriticizam od strane konzervativnih katolika, ali čini se da to nije promenilo papinu poziciju.

Postoji „veoma važan naučni konsenzus koji ukazuje na to da prisustvujemo zabrinjavajućem zagrevanju klimatskog sistema“, piše Francis u draftu dokumenta. Najveći deo zagrevanja posmatranog u poslednjih nekoliko decenija, izazvan je efektom staklene bašte koji je posledica ljudskih aktivnosti, papa dodaje, pozivajući se na „brojne naučne studije“.

imajući ovo na umu, papa poziva na urgentne redukcije u emisijama gde se zarobljava toplota kako bi se izbegli opasni uticaji kao što je rast nivoa mora i otapanje ledenih kapa. Zamena fosilnih goriva obnovljivim izvorima energije je početak, Francis dodaje, ali takve tehničke popravke moraju biti upotpunjene promenom stavova.

Imućnije nacije moraju podneti najveću odgovornost na temu klimatskih promena, on kaže, osiguravajući na taj način da negativni efekti ne padaju disproporcionalno na siromašne i na buduće generacije.

Papa je sačuvao neke od svojih najoštrijih kritika za političare. Iako su oni pregovarali o nekim uspešnim ekološkim dogovorima, kao što je Montreal Protocol iz 1989. kako bi se zaštitio ozonski omotač, napredak da se ograniči emisija gasova staklene bašte je „žalosno siromašan“, kaže Francis. Orijentir na konferenciji UN-a na održivom razvoju u Rio de Janeiro-u 2012. godine, za psoledicu je imao finalnu deklaraciju koja je bila „širine koliko je bila i neefikasna“, on dodaje.

Ipak, Francis kaže da bi VAtikan trebao da se uzdrži od promocije određenih politika za rešavanje klimatskih problema – i umesto toga da ohrabri „iskrenu naučnu debatu“.

Sa mišlju da imućne nacije imaju posebnu dužnost da se bore protiv klimatskih promena ne slaže se Paul Knappenberger, koji upravlja Centre for the Study of Science na Cato institutu, slobodno tržište grupe eksperata za ideje o rešavanju problema  u Vašingtonu DC. On kaže da svedočenje svaljuje previše krivice na zapad, tvrdeći da pristup tehnologiji, đubrivu i odgovarajućim sortama useva ima veći uticaj na proizvodnju hrane u siromašnim zemljama, nego klimatske promene. „Postoji dovoljno više efektivnih stvari koje možete učiniti kako biste pomogli svetu pored pokušaja da promenite klimu“, rekao je Kappenberger.

Ali James Bretzke, katolički teolog na Boston College u Masačusetsu, kaže da je papina enciklika ističe umetenu poziciju  koja je u saglasnosti sa matičnom naukom o klimi. Ovo nije iznenađujuće, dodaje, ali može biti zbunjujuće onima koji su skeptični kada je u pitanju ljudski uticaj na klimu Zamlje – kao što je američki republikanski političar Rick Santorum, katolik koji je nedavno izjavio da bi Vatikan trebao da brine o svojim moralnim, nego naučnim, pitanjima.

To je u suprotnostima sa stavom pape, koji u svom encikličkim i javnim izjavama iznova tražio da se pitanje klimatske promene formuliše kao moralno.

Komentara