NASA ŽELI DA TERAFORMIRA MESEC SA POSADOM AUTONOMNIH ROBOTA


9. јула 2015. Facebook Twitter LinkedIn Google+ Astronomija


NASA Moon

Tek nekoliko stvari je posebno fascinantno poput svemira i robota, a NASA je odlučila da uloži pola miliona dolara u projekat koji kombinuje ta dva – zbog nauke.Napredujući sa Phase II njihovog godišnjeg Naprednog inovativnog konceptualnog programa, NASA je izabrala jedinsveni predlog koji će u suštini pretvoriti jedan od mesečevih kratera u stanište autonomnih robota, i jednog dana, ljudi.

Ozbiljno. Predlog, koji dolazi iz NASA-ine laboratorije za mlazne pogone u Pasadeni, Kalifornija, ima za cilj da pošalje armiju roobota na mesečev Shackleton krater, kako bi instalirali seriju loarnih transformatora. Ovi transformatori će zatim omogućiti robotima da razviju gostoprimljivo okruženje zrelo za nučne laboratorisjke analize, i stvaranje bazu za operacije na krateru – koja se dešava da sadrži ogromne količine tečnog vodonika i kiseonika. Prema rečima naučnika Adriana Stoica-e – čovek je pionir u ovom predlogu – sakupljanje ovog tečnog vodonika i kiseonika moglo bi da stvori međuplanetarna putovanja održivijom mogućnošću.

ono što Shackleton krater čini toliko primamljivom destinacijom za ovaj ogroman teraformistički projekat je njegova masivna veličina (oko 130 kvadratnih milja), kao i činjenica da je u potpunosti okružen vrhovima, koji mere i do 14.000 m u visinu. NASA u suštini želi svoju grupu robota da postavi u kolosalnom krateru skoro dvostruko veličine Vašingtona D.C. Šta više, naučnici su već zaključili pre tri godine da Shackleton krater – smešten na mesečevom Južnom polu – sadrži obilje leda (to jest, vode), bazirano na činjenici da je površina veoma reflektivna. Dok roboti imaju minimalnu potrebu za vodom, to osigurava ljudski život koji bi jednoga dana imao mogućnost da se održi jednom kada ovaj konkretan korak bude aktuelan.

Za opstanak robota, svaki zahteva značajnu količinu toplote i električne energije kako bi pravilno funkcionisao. Kako unutrašnjost Shackleton kratera dobija gotovo ništa od sunčeve svetlosti – i meri oko -173°C – prvi zadatak robota će biti da ppsotave seriju solarnih reflektora koji će usmeravati svetlost sa okolnih vrhova u krater. Kako bi ih posavila, NASA namerava da uputi stado rovera da nose reflektore po obodu kratera dok prate sunčevu svetlost. Svaki reflektor sadrži mogućnost da reflektuje svetlost 6 milja niz površinu, koja za uzvrat napaja posebnu grupu rovera koji usmeravaju zrake sunčevu svetlost sa oboda u krater, NASA planira da dizajnira rovere u unutrašnjosti kako bi izdragili održivu oazu opremljenu da omogućava robotima resurse da se pune, zagrevaju, i sređuju opremu.

Iako je NASA nedavno donirala 500.000$ za ovaj predlog za dvogodišnje istraživanje, ne uzbuđujte se previše da ćete videti realizaciju ovog plana u skorije vreme. Tim iza ovog predloga trenutno razvija šematski plan upotrebljivog reflektora sposobonog da stane u kutiju koja je veličine samo 3 kubne stope, teži ne više od 100 kg i sadrži pokrivač od 10.700 stopa sa 95 % dugoročnom reflektivnošću.

Bili biste u pravu kada biste zaključili da je ovo visok zadatak za dostizanje – čak i za NASA-u – ali nema sumnje da je ovo veoma intrigantan kadidat za postavljanje autonomnih robota na Mesec. Imate našu pažnju Adriane.

Komentara